Po­sla­ni­ci u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re za­vr­ši­li su ju­če na­čel­nu ras­pra­vu o pred­lo­gu za­ko­na o sa­rad­nji Cr­ne Go­re sa ise­lje­ni­ci­ma to­kom ko­je je iz opo­zi­ci­je uka­za­no da vlast zlo­u­po­tre­blja­va pra­vo gla­sa ise­lje­ni­ka. Dok su iz vla­sti go­vo­ri­li o to­me da se že­li una­pri­je­di­ti sa­rad­nja sa ise­lje­ni­štvom, opo­zi­ci­o­ni pred­stav­ni­ci su is­ti­ca­li da se sve ra­di ka­ko bi vla­da­ju­ća gar­ni­tu­ra i za na­red­ne iz­bo­re pri­do­bi­la gla­so­ve iz di­ja­spo­re.
Po­sla­nik De­mo­krat­kog fron­ta Mi­lan Kne­že­vić je re­kao da se „či­ta­ju­ći obra­zlo­že­nje za­ko­na i ovo­li­ku bri­gu za po­ve­zi­va­nje sa ise­lje­ni­ci­ma sti­če uti­sak da bi oni ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri od­mah po­že­lje­li da se ise­le“.
– I mi ko­ji ži­vi­mo u Cr­noj Go­ri vo­lje­li bi­smo da to­li­ko bri­ne­te o na­ma ko­li­ko pla­ni­ra­te da vo­di­te bri­gu o di­ja­spo­ri. Ovaj za­kon ne­će ri­je­ši­ti pro­ble­me i una­pri­je­di­ti sa­rad­nju sa ise­lje­ni­ci­ma. Sprem­ni ste da ko­mu­ni­ci­ra­te sa­mo sa udru­že­nji­ma onih ise­lje­ni­ka ko­je ste do­vo­di­li avi­o­ni­ma i auto­bu­si­ma da gla­sa­ju za ne­za­vi­snost i da po­dr­že pro­je­kat pri­vat­ne dr­ža­ve. Da li su cr­no­gor­ski gra­đa­ni i Sr­bi ko­ji su ro­đe­ni u Cr­noj Go­ri a ži­ve u Sr­bi­ji i da li će­te sa nji­ma da raz­vi­ja­te sa­rad­nju. Ovim za­ko­nom ne­će­te tre­ti­ra­ti gra­đa­ne ko­ji su 2006. go­di­ne gla­sa­li za za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Na­ći će­te po­dob­ne predstavni­ke Cr­no­go­ra­ca u Sr­bi­ji da fin­gi­ra­ju de­mo­krat­ske is­ko­ra­ke. Pro­jek­tu­je se da se omo­gu­ći pra­vo gla­sa oni­ma ko­ji će si­gur­no gla­sa­ti za vlast, a svi dru­gi će bi­ti ozna­če­ni kao ne­po­dob­ni ele­men­ti. To vam ne­će­mo do­zvo­li­ti – is­ta­kao je Kne­že­vić.
Šef di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić je ka­zao da je bri­ga o ise­lje­ni­ci­ma sa­stav­ni dio unu­tra­šnje i vanj­ske po­li­ti­ke Cr­ne Go­re i da sve vi­še ra­ste svi­jest o zna­ča­ju sa­rad­nje sa ise­lje­ni­štvom.
– Od­no­si sa ise­lje­ni­ci­ma neo­dvo­ji­vi su dio unu­tra­šnjeg raz­vo­ja, kao i evrop­skih i evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja. Za­ko­nom se de­fi­ni­šu na­čin ostva­ri­va­nja sa­rad­nje sa ise­lje­ni­ci­ma, za­šti­ta pra­va i in­te­re­si ise­lje­ni­ka, po­volj­no­sti pri­li­kom nji­ho­vog po­vrat­ka u Cr­nu Go­ru – na­veo je Luk­šić.
Pred­lo­že­nim za­ko­nom stvo­ren je, ka­ko je do­dao, za­kon­ski osnov za stva­ra­nje Sa­vje­ta za sa­rad­nju sa ise­lje­ni­ci­ma. Usta­no­vlja­va se i ma­ni­fe­sta­ci­ja Da­ni ise­lje­ni­ka ko­ja će se odr­ža­va­ti sva­ke go­di­ne.
Vla­da ni­je pri­hva­ti­la pred­log za iz­da­va­nje ise­lje­nič­ke knji­ži­ce. Luk­šić je ob­ja­snio da je stav re­sor­nog mi­ni­star­stva da se za­ko­nom mo­ra­ju pre­ci­zi­ra­ti svi uslo­vi ko­ji se mo­ra­ju is­pu­ni­ti da bi se do­bio taj do­ku­ment.
Po­sla­nik Dan­ko Ša­ran­čić (SNP) je is­ta­kao da je mno­go nov­ca po­tro­še­no za raz­ne pro­jek­te u ve­zi sa sa­rad­njom sa ise­lje­ni­ci­ma. Na­veo je da ne vi­di ni­je­dan raz­log zbog ko­jeg se ovo­li­ko ka­sni sa do­no­še­njem za­ko­na.
– Ovaj za­kon je tre­ba­lo do­ni­je­ti u pr­vim go­di­na­ma na­kon re­fe­ren­du­ma. Vlast je u su­sret svim iz­bo­ri­ma po­di­za­la ni­vo sa­rad­nje sa ise­lje­ni­ci­ma sa jed­nim ci­ljem. Gla­so­vi ise­lje­ni­ka bi­li su naj­va­žni­ji re­surs za vlast – ka­zao je Ša­ran­čić.
Do­dao je da u za­ko­nu ima do­brih rje­še­nja, ali da sum­nja da će ona bi­ti ade­kvat­no pri­mi­je­nje­na.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mi­ćo Or­lan­dić je u ime Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i ise­lje­ni­ke re­kao da pred­lo­že­ni za­kon pred­sta­vlja zna­ča­jan is­ko­rak. Do­dao je da bi tre­ba­lo omo­gu­ći­ti iz­da­va­nje ise­lje­nič­kih knji­ži­ca.
Po­sla­nik DPS-a Mi­o­drag Vu­ko­vić je na­veo da se ovim pred­lo­gom za­ko­na pr­vi put de­fi­ni­šu oba­ve­ze dr­ža­ve pre­ma lju­di­ma sa ovih pro­sto­ra.
– Na­ši lju­di u ino­stran­stvu pu­no oče­ku­ju od ova­kvih i slič­nih pro­je­ka­ta. Ne mo­že se ovim za­ko­nom ri­je­ši­ti sti­ca­nje dr­ža­vljan­stva – is­ta­kao je funk­ci­o­ner DPS-a.
Po mi­šlje­nju ne­za­vi­snog po­sla­ni­ka Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća, ova­kav za­kon­ski akt je za­ka­snio.
– Sum­njam ko­li­ko će Vla­da bi­ti uspje­šna u to­me. Ise­lje­ni­ci su da­li ogro­man do­pri­nos ne­za­vi­no­sti Cr­ne Go­re. Bi­lo je i onih ko­ji su gla­sa­li za za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Ne­pra­ved­no je da se i jed­ni i dru­gi za­bo­ra­ve. Vla­da je po­ku­ša­va­la da zlo­u­po­tri­je­bi ise­lje­ni­ke u vi­še na­vra­ta, po­čev od re­fe­ren­du­ma – is­ti­če Aba­zo­vić.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Go­ran Tu­po­nja na­veo je da je za­kon su­vi­še uop­šten, de­kla­ra­ti­van i na ne­ki na­čin neo­ba­ve­zu­ju­ći, te da vi­še li­či na me­mo­ran­dum ili pi­smo do­brih na­mje­ra.
Po­sla­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Su­ljo Mu­sta­fić je oci­je­nio da je u rad­noj gru­pi ko­ja je pri­pre­mi­la za­kon po­stig­nut vi­sok se­pen sa­gla­sno­sti.
– Na­pra­vljen je do­bar za­kon. Ise­lje­ni­ci su du­go bi­li u za­peć­ku dr­žav­ne po­li­ti­ke, a ve­o­ma je ve­li­ki nji­hov do­pri­nos raz­vo­ju mo­der­ne Cr­ne Go­re. Ni­kad ni­je­su ise­lje­ni­ci tra­ži­li me­da­lje za to, ali če­sto dr­ža­va ni­je ima­la vre­me­na za njih. Za­kon je ve­o­ma bi­tan i mi­slim da će sa­rad­nja sa ise­lje­ni­ci­ma bi­ti još bo­lja – ka­zao je Mu­sta­fić.
Po­sla­ni­ci će se o pred­lo­že­nom za­ko­nu iz­ja­sni­ti na­knad­no na­kon ras­pra­ve o amand­ma­ni­ma.V.R.